-Jedne prilike priupitam Mustafu, Prasu, kako to da potegne za čašicom kad, tada doskora, nije joj htio ni blizu, a on meni ovako reče: „Ne znam ni ja zašto, al' fasov'o sam čir. Onda me ovi hajvani iz gumare ubjediše da je „Vlahovo“ priki lik. I, eto, j...  im ti mater, tako sam poćeo.“

-Grad Kopar, nekadašnji  jajački zbratimljeni grad, bio je na redu 1984. godine da se posjeti.
Te godine sa nama je bio i legendarni Maestro Mesud. Jednog jutra šetamo a iz suprotne strane je išla neka mještanka sa pijace. Kad je prišla blizu nas ispred nje se ispriječi Maestro i ljubazno je zamoli za jednu jabuku. Žena spusti cegere i stade da bira te mu izabra nekavu malu i pomalo „šugavu“ jabuku. Maestro se ljubazno zahvali , pogleda u jabuku i reče: „Vidi šta mi dade!“, pa slijedećeg trenutka „nabi“ je na volej kad će jabuka u po nekog Jajčana koji je izlazio iz auta.
„Pa što baš mene Mesude“?, u šali će ovaj. „Izvini Bracika, nije namjerno“, te mu objasni zbog čega je šutnuo jabuku.

-Slovenci, sjećam se, za doručak kažu-zajtrk. Tih dana u Kopru smo redovno kasno lijegali. U sobi smo bili cimeri ja, Gogo Muslija, moj brat Mirsad i Maestro. Prije spavanja Maestro bi svaki put upitao Mirsada: „Bracika, hoćemo li ustati na zajtrk?“ Naravno, izmoreni od feštanja, nismo ustali ni na jedan „zajtrk“.

-Tih dana u Kopru, ili Koprtonu kako ga je zvao Maetro, organizovan je kulturno-umjetnički program. Mirsad je u jednom od tih dana trebao prisustvovati svojoj izložbi slika. Ali.... on i Maestro su već u toku dana toliko zaglavili da su morali otići u sobu prileći. Iz sale sa razglasa je počelo sa pozivom: „Prosimo da se MErsad Plivac javi...“!- „Bracika, zovu te!“, reče mu Maestro. „Ma neka zovu, pusti“.
Prozivanje se uporno nastavilo: „MErsad Plivac da...“, ovom to dodija pa će poluglasom: „J...  vam MErsad mater“! Naravno, naš MErsad nije prisustvovao svojoj izložbi slika iz „objektivnih“ razloga.

-Jedan dan boravka u Kopru bio je iskorišten za one koji su htjeli da skoknu našim autobusom do Trsta. Htio sam vidjeti legendarni Trst, prijestonicu farmerki i majica, pa smo se za taj dan oprostili sa Maestrom koji Mirsadu reče: „Hajde ti Bracika. Ja ću te čekati na ovom istom mjestu“. Ostao je uz šank sa nekom profesoricom muzike s kojom je htio da se baška ispriča, jer mu se svidjela „njezina priča“.
Tako je i bilo: došli smo naveče iz Trsta i zatekli Maestra na istom mjestu kako je obećao: „Jesam ti rekao Bracika da ću te ovdje čekati“.