Rudolf Radonjić Amigo u Domu je često bivao na neobičan način pozdravljan od strane, naravno, njemu bliskih osoba, i to na način:
- Amigoo! Odgovarao bi: Moj te stig’o,haha.
Zatim: Amićiii! Odgovarao bi: Moj te pići,hahaha.
Pa zatim: Rudi!!! Odgovarao bi: Moj ti udi,hahahaha.
I na kraju: Rudolf! Hajd sad!
Tad bi svaki put zastao. Nikad nije smislio „rimu“ uz svoje ime. Smijeh se nastavljao, a tek potom bi slijedila uobičajena, pozdravna pitanja.

Jedan od omiljenih radnih kolega u gumari, u Elektrobosni, bio je svakako i Sakib Penez. Zbog svoje urođene govorne mane i potpunog nedostatka sluha-uopšte ne čuje, vrletni Pašaga mu priđe i, bajagi ozbiljan, reče mu nešto što Sakib nije mogao „pročitati“ sa Pašaginih usana:
-  Sakibe! Ja ću tebe prijaviti jer ti si antifašista!
Sakib reče: Nitam Pataga.
–Jesi, jesi Sakibe! Ti si veliki antifašista!
- Ma nitam Pataga, ebem ti uta,nitam.
Pašaga se nasmija, zagrli i poljubi svog Sakiba, te mu objasni u čemu je stvar.

Na jednom od putovanja pozorišne sekcije, neki od članova u trenucima izlaska iz Vinca namigujući ostalima povikaše:
- Ono tamo nije kuća! Ono može biti samo vikendica! Onako se samo vikendice grade!
- Jest‘, jest‘! To je sigurno vikendica nekog  glavešine!
- Ma ja, vidi kolika je! Ma mora da je to vikendica nekog guzonje!
Stari lijan, Zjajo Hidajet, znajući da njega “prozivaju”, nasmija se i dobaci im:
- Jeste! Garant je nekog guzonje!