- Jednom,  „dignem“ nos i to – bez veze: sa svojom suprugicom čak šest dana nisam razgovarao. Pravi hrsuz – ni riječi. Ni jesti nisam htio šta ona spremi, a ja - neuk kuhar, pa udri samo po salati i siru. Odem u minus čak četiri kg! Sedmi dan: ručak na balkonu, svega na stolu, pa i famozne salate. Zovne me ćerka da s njima ručam i da više ne pretjerujem. Poslušam je i mahnito se dadnem za „sofru“. Ja samo po mesu i kruhu, a ćerka će pri kraju: „Babo, ima i salate!“

- Kad smo bili mali, mi djeca iz Mračaja, zimi smo se vozali i kod brane a spuštali se dužom stazom niz put iznad brane, iznad „pumpe“. Sejo Šehalić je tad živio u blizini današnjeg tunela iznad brane. Ode Sejo na ručak i poslije se vrati. Pita, tada sasvim malog Senada Plivca, vukući ga na rodlama i kojeg je puno volio, izmjenjenim glasom: „Senadeee! Jes'  ti ruć'o, Senadeee?“ – „Nisam još.  Jes' ti ruć'o, Sejo?“
Veli Sejo: „Jesam.  Poj'o sam kazan graha, dva somuna, dvi' tevsije bureka, galon salate i frtalj suhe ovćetine.“  Mali Senad blehnuo, a Sejo nastavi: „Senadeee, bio sam nam ponio suhi ovćiji but, al' mi je neđe ispo iz đepa, Senadeee!“